Setzen Sie mit einem Licht ein Zeichen des Gedenkens!

Tvoja draga
entzündete diese Kerze am 5. Juni 2026 um 10.04 Uhr

Ljube moj,

Proslo je skoro 2 mjeseca otkako te nema a meni u glavi slike kao da je sve jutros bilo, tugo moja neprezaljena nikad.
Ne znam kome sada da pričam svoje dane. Ne znam kome da kažem šta sam sanjala, šta me nasmijalo, šta me rastužilo. Ne znam kome da se obratim kada mi je teško. Sve ono što sam godinama dijelila s tobom sada ostaje zarobljeno u meni. A ti si znao sve, i utjesiti i ohrabriti i voljeti. Bio si moja stijena.

Kažu da vrijeme prolazi, ali meni se čini da je stalo onog jutra kada se moj svijet promijenio zauvijek. Od tada učim živjeti bez tebe, a istina je da još uvijek ne znam kako.

Nedostaješ mi više nego što riječi mogu opisati. Nedostaje mi tvoj glas, tvoje prisustvo, tvoje navike i sve one male stvari koje su činile našu svakodnevicu. Nedostaje mi da te čujem u drugoj sobi, da ti ispričam kako mi je prošao dan, da zajedno pijemo kafu ili jednostavno da znam da si tu.

Bože, kako čovjek tek poslije shvati koliko je volio.

Danas bih dala sve da još jednom čujem glas koji me nekad znao i iznervirati kad po stoti put pricas istu anegdotu 🥺 jer bih sada i tu malu nervozu dočekala kao najveću sreću. Nedostaje mi baš onakav kakav si bio. Ne neka idealna slika tebe, nego ti. Moj ljubeeee. Bas takav kakav si bio i nikad nisam zeljela promijeniti nista.

Tek sada vidim koliko je tvoje prisustvo značilo mom srcu. Bio si moja svakodnevnica, moj oslonac, moje sigurno mjesto. Nije mi nedostajala savršenost, nedostaje mi ono naše „mi“, ono što smo bili zajedno kroz sve dane koje smo dijelili.

Često se uhvatim kako vraćam film i sjećam se naših običnih trenutaka. Tada nisam ni slutila da će mi upravo oni jednog dana biti najdragocjenije uspomene. Sve ono što je nekada bilo normalno i podrazumijevalo se, danas bih dala sve da mogu vratiti makar na jedan trenutak.

Sada se vraćam kući, a kuća više nije ista. Tišina me dočeka na vratima. Nema te da me pitaš kako je bilo na poslu, nema te da mi nešto ispričaš, nema te da me zagrliš. Nema te.

I još uvijek ne mogu da vjerujem da te stvarno nema.

Ponekad mi se učini da ćeš samo otvoriti vrata ili da će zazvoniti telefon i da ću čuti tvoj glas. A onda me stvarnost ponovo sustigne i zaboli jednako jako kao prvog dana.

Ljube moj, tako mi strašno nedostaješ.

Nedostaješ mi ujutro kada otvorim oči. Nedostaješ mi tokom dana kada poželim s tobom podijeliti neku sitnicu. Nedostaješ mi navečer kada legnem u krevet. Nedostaješ mi u svakom kutku našeg doma i u svakom dijelu mog srca.

Voljela sam te više nego što sam ti možda znala reći. A sada bih dala sve na ovom svijetu za još jedan zagrljaj, još jedan razgovor, još samo malo vremena s tobom.

Ako me negdje možeš vidjeti, želim da znaš da te volim isto kao da si tu. I da te nikada neću prestati voljeti.

Jer neke ljubavi ne završe kada prestane život.

One ostanu da žive u srcu onoga koji je ostao.

Tvoja zauvijek.
Tvoja draga, mala iz Doboja
Bozji blagoslov I Bog da je svakog casa s tobom. Volim te. Dusa ti se raja nagledala ❤️

Daniela Schneider
entzündete diese Kerze am 1. Mai 2026 um 10.29 Uhr

Burazerino,
pišem ti ovo pismo, iako znam da ga više nećeš moći pročitati. Ali trebam ove riječi da se oprostitim – i da ti kažem što si mi značio.
Bio si mi najbolji i najgori 😉 brat, moja stijena u olujama i taj koji je uvijek vjerovao u mene. Bili smo kao katran i sumpor, zar ne? U roku od nekoliko sekundi mogli smo se posvađati oko politike, religije ili samog života. Ali čak i u najglasnijim raspravama, oboje smo znali: naša ljubav nikada nije bila dovodjena u pitanje. Uvijek smo bili jedno drugome potpora.
Još uvijek se sjećam onog dana na našem balkonu u Doboju, kada si mi rekao: „Sve te ovo čini samo jačom. Svaka kriza te čini samo jačom.“ Ova rečenica me pratila cijeli život. Bila je tvoja životna filozofija, koju si i sam živio. Usprkos svemu, nikada se nisi predavao.
Nakon rata si se vratio kao „slomljena duša“, ali si pronašao potporu u obitelji, sinovima i obiteljskim okupljanjima. Živio si te vrijednosti s strastom koja nas je inspirirala.
I danas, Burazerino ne dostaješ mi. Vjerujem da smo u ljubavi uvijek povezani, kao što si ti vjerovao u ljubav Isusa Krista. Tvoja snaga, tvoje povjerenje i tvoj blagoslov – koji me ponekad iritirao, ali uvijek si mi ga dao – živjet će dalje.
U toj vjeri i ljubavi oproštam se. Ne s „Zbogom“, već s „Doviđenja“.
Tvoja sestra,

Daniela

Jens Herold
entzündete diese Kerze am 21. April 2026 um 17.30 Uhr

Lieber Daniel,

ich habe Dich in einem gemeinsamen Projekt kennengelernt. Es war eine Freude, tagtäglich mit Dir zu arbeiten. Du hast viele Ideen, Tatkraft und Fröhlichkeit mit in unser Team gebracht. Du wolltest lernen und noch mehr verstehen und Dinge selbstständig tun können. Dadurch warst Du eine große Bereicherung für unser Team.

Ich bin sehr froh darüber, dass wir uns auch in Person kennenlernen konnten. Bei einem unserer letzten Gespräche hast Du gesagt, dass wir uns mal wieder sehen müssen. Ich bin sehr traurig darüber, dass wir das nicht mehr in die Tat umsetzen können.

Du fehlst.

🖤🖤🖤
Dein Jens

Kerstin
entzündete diese Kerze am 19. April 2026 um 20.50 Uhr

Ich werde Dich nie vergessen. Du und Deine Schwester und Deine Eltern seid ein Teil meiner Jugend, meines Erwachsenwerdens, meines Lebens. Hab Frieden in der anderen Welt 🖤 Auf Wiedersehen, Daniel.
Kerstin

Sladja i Sinisa
entzündete diese Kerze am 18. April 2026 um 22.07 Uhr

Premalo druzenja sa dobrim čovjekom,najbolji uvijek idu prerano....jedno je sigurno,vrijeme koje smo proveli zajedno zauvijek cemo pamtiti....počivao u miru Bozjem sa anđelima.

Simo Nikic
entzündete diese Kerze am 18. April 2026 um 15.08 Uhr

Dragi moj zete,
Nazalost Nismo imali dosta vremena da provedemo zajedno Ali I ono vrijeme zajedno je bilo dovoljno da vidim sve tvoje ljudske osobine dobrote ,iskrenosti,ljubavi I postovanja za druge. Takve osobine imaju Samo posebni rijetki ljudi. Ti si nas napustio prerano Samo fizicki Ali ces biti sa nama I u Nasim srcima do
trenutka Kada ti se pridruzimo u nasem vjecnom zivotu. Neka to je vjecna Slava I hvala za sve sto si ucinio do sada.Amen

Nenad Šarović
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 22.09 Uhr

Dragi moj tetak,
otišao si prerano, a iza sebe ostavio veliku tugu i prazninu. U mom srcu ćeš ostati upamćen kao dobar čovjek, drag, veseo i poseban. Neka te anđeli čuvaju jer si sigurno sa njima, a porodici želim snagu da izdrži ove teške dane.

Počivaj u miru dragi naš Daniele ❤️.

Dijana
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 20.27 Uhr

Ono što je u ljubavi povezano, uvijek iznova pronalazi put jedno do drugog. Rastanak je samo na neko vrijeme, a ponovni susret za večnost.

Naše iskreno saučešće! 🙏🏻

Zeljka, Igor i Victor
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 20.22 Uhr

Rode moj, iako nas je život razdvojio, u srcu ćeš nam zauvijek ostati. Neka te anđeli čuvaju u nebeskom kraljevstvu.

Antonija Pinjušić
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 18.18 Uhr

Dragi naš Dani,♥️
Ispunjeni su bili tvoji dani.
Život nije uvijek bio lak,
Al' kofer tvoj spreman je za ovaj vlak.
U njemu se radost i dobrota krije,
Zato te Gospodin pozvao prije.
Jer On takve treba i srce Mu gine,
Da nas iz doline suza k sebi privine!
Zauvijek ostat ćeš u srcu, znaš,
Jer ti si bio "RODE" naš.
Tvoje su priče ostale tu,
Baš kao i tvoj "Kung fu"!
Ostalo je i više od priče,
Tvoje srce, di će?
U djeci tvojoj, evo, otkucaji bit' će.
U familiji bližoj i daljoj,
U prijateljima, sjećanjima i molitvama!

Tek na časak ovo je zbogom,
Jer život nas vječni čeka gore s tobom!
Pozdravi nam Oca, Sina i Duha Svetoga
I u molitvama, spomeni se roda svoga!

Obitelj Pinjušić🙏

"Znajte da je Jahve Bog:
on nas stvori, i mi smo njegovi,
njegov smo narod i ovce paše njegove.

Uđite s hvalama na vrata njegova,
u dvore njegove s pjesmama;
hvalite ga, ime mu slavite!"
Psalam 100, 3-4

Marinko Pinjusic
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 15.08 Uhr

Tvoj život je bio kraći nego što smo željeli, ali tragovi koje si ostavio ostaju vječni💔Neka te anđeli čuvaju, dragi rođače❤️
Marinko, Slavica, Sanja & Daniel

Stefanie Horn
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 15.01 Uhr

,,Der Tod ist der Grenzstein des Lebens, aber nicht der der Liebe.“ – Unbekannt

Mein aufrichtiges Beileid

Zdravko i Sanja
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 14.30 Uhr

Dragi nas kume,
Pocivaj u miru Bozijem,ostajes zauvijek u nasim srcima.Pinje nas ovo nije zbogom,ovo je samo dovidjenja.

Suosjećamo s vama u boli i žalosti. Neka vas Gospodin utješi, a Danielu podari život vječni!

Morem bude svaka kap kad do mora stigne, tako i duša bude Bog kad se k Bogu digne.

Sanja i Zdravko

Markovic Ilija
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 13.12 Uhr

Dragi kume Danijele, posljednji pozdrav od kuma Ilije sa obitelji, pocivao u miru Bozijem

Melanie
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 12.34 Uhr

Wer im Gedächtnis seiner Lieben lebt, der ist nicht tot, der ist nur fern.

Was man tief in seinem Herzen besitzt, kann man nicht durch den Tod verlieren.

In Gedenken bei euch und tief getroffen über euren Verlust.

Melanie

Sabine und Björn
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 12.11 Uhr

Wer im Herzen seiner Lieben lebt, ist nicht tot, er ist nur fern.

Ihr habt viele liebe Erinnerungen an Daniel, bewahrt diese nicht nur in Euren Herzen auf, sondern lasst sie in Euren Gesprächen wieder lebendig werden!

Wir wünschen Euch viel Kraft und sind in unseren Gedanken bei euch!

Alles Liebe
Sabine und Björn

Bestattungen Lategahn
entzündete diese Kerze am 15. April 2026 um 11.16 Uhr

Wir wünschen Ihnen für die anstehende Zeit viel Kraft.

Ihr Team von Bestattungen Lategahn